Проблем „Ћелић”

Горући, односно, највећи проблем на Електротехничком факултету у Бањалуци јесте професор доктор Момир Ћелић, односно, његово понашање на том факултету, а посебно његов однос према студентима. Он као свој задатак на овом факултету види малтретирање студената, а не њихово образовање као што би то требало. Понаша се као да су факултет и студенти ту због њега, а не он због њих. Како ствари стоје, он своје понашање неће промијенити, без обзира на примједбе које му се упућују, тако да овај проблем неће бити ријешен док је год др Момир Ћелић професор на Електротехничком факултету.

На испитима код професора Ћелића примјењује се сљедећа
Теорема (испитна):

55<50.

Доказ теореме:
Ова теорема се доказује свођењем на контрадикцију.
Претпоставићемо да је 55>50. У том случају бисмо имали сљедећу ситуацију: ако студент на неком испиту освоји 55 бодова, онда би он успјешно положио тај испит, а то је у контрадикцији (супротности) са намјером и задатком професора да га у томе спријечи. Дакле, ако би 55 било веће од (или једнако) 50, тада професор, поред силне жеље да обори студента на испиту, то не би могао учинити, а што је бесмислено, тако да 55 мора бити мање од 50. Овим је теорема доказана.
Аналогно се може доказати и да је 60<50 итд.

Професор Ћелић ради по сопственом нахођењу, мимо свих уобичајених норми, а на руку му иде и то што га нико не надзире и не контролише. Како изгледа његов рад на факултету види се из сљедећих примјера.
Примјер 1: Да би студент положио писмени дио испита потребно је да на њему освоји најмање 50% од укупног броја бодова. Код професора Ћелића то, ипак, није тако. Он, поред поменутог, поставља и додатне критеријуме и то неријетко након већ одржаног испита (што је нелегално по два основа: не могу се критеријуми за полагање испита утврђивати након што се испит заврши, а и једини дозвољени критеријум за полагање писменог дијела испита на Електротехничком факултету јесте 50% освојених бодова).
Примјер 2: Када  студент који је положио писмени дио испита затражи да одгоди полагање усменог дијела испита (из било ког разлога), професорЋелић то увијек одбије, а када њему буде потребно да одгоди испит онда то и учини (нпр. када би се десило да је писмени испит положио већи број студената, онда би он, ваљда из разлога што не може стићи тада испитати све, један дио студената испитао у заказаном термину, а осталe неки други дан).
Примјер 3: Професор Ћелић је противник колоквијалног полагања испита, али да не би било очигледно какав је он заправо професор, он је омогућио, на предметима које држи, да се писмени дио испита полаже колоквијално, али да то студенти не би случајно искористили у циљу лакшег полагања испита, он је увео критеријум по којем студент мора освојити најмање 75% бодова за успјешно полагање колоквијума, иако је важећи критеријум 50%, тако да кроз колоквијуме писмени дио испита положи занемарив број студената.
Примјер 4: У циљу смањења пролазности професор Ћелић на писменом дијелу испита, поред задатака, даје и теорију. И поред те чињенице усмени дио испита, на коме он испитује теорију, и даље постоји, тако да студенти да би положили испит морају једну те исту материју излагати два пута: и на писменом и на усменом. Јасно је да сврха овога није да се провјери знање студената, већ је то малтретирање студената и безразложно отежавање ионако тешког полагања испита.
Примјер 5: На усменом испиту код професора Ћелића једна читава глава из књиге чини једно испитно питање.

Ако неко редовно, током цијелог семестра, прати наставу из одређеног предмета и ако по завршетку семестра не може положити испит из тог предмета, каквог он онда то професора има? Да ли је код њега на настави могао ишта да научи или је само губио вријеме слушајући ту наставу? Да ли је та настава адекватна ономе што се тражи од студента на испиту? Примјера ради, код горе поменутог професора, један те исти испит се полаже чак и по 20 пута. Да ли, уопште, има смисла да такав професор ради у једној образовној установи?

Пролазност на априлском року 2006.

Пролазност на предметима које држи професор др Момир Ћелић на априлском року 2006. године била је сљедећа:

Да бисте видјели комплетну табелу кликните овдје.

Ћелић проблем и на ПМФ-у

Да професор др Момир Ћелић не представља проблем само на Електротехничком факултету, већ је то случај и на другим факултетима види се из сљедећег текста, гдје је укратко описано како изгледа његов рад на Природно-математичком факултету у Бањалуци. 
· Момир Ћелић  – Поред тога што морате научити комплетно градиво из обе његове књиге, под тим комплетно мислим на ама баш све укључујући и оно што је написано ситним словима, морате знати извести и све оно што је он у тим књигама прескочио да изведе и да знате значење сваке ријечи коју је он овлаш споменуо у књигама; то што пола тога није по плану и програму, нема везе. С обзиром да испредаје само дио из својих књига, на предавања баш и не морате ићи, потпис добивате свакако. Код њега се концепт само зове тако. Ви, уствари, на папир морате да напишете све што знате и да га дате њему и онда све то поново испишете на табли, прекидани питањима чији је циљ углавном да вас збуни. Тај концепт мора да буде буквално без грешке, једној студентици је приговарао због граматичких грешака. Морате да пазите чак и на стил писања. Највише воли онај који је и он користио за своје књиге. Грешке у математици, чак и омашке су код њега неопростиве, гарантовано падате. Ако не знате дио од једног питања не можете проћи. Професору је веома стало до његових тврдњи, па је најбоље не противрјечити му. Има изузетно добро памћење и ако му противрјечите, готови сте. Обавезно тврди да физичари морају да знају математику као математичари, што буди у људима питања типа: Чему онда постоје математичари? Додуше постоји и бонус: ако излазите код њега пет година безуспјешно, добијате на поклон шестицу! 
(Овај текст је објављен у савјетима за студенте на одсјеку за физику (ПМФ) у рубрици „Зезнути професори” (у цјелости је пренесен дио посвећен професору Ћелићу). Извор:http://users.teol.net/~kiovva/savjeti.html). Дакле, ситуација на ПМФ-у је идентична оној на Електротехничком факултету.

Могућности рјешавања проблема

Овај проблем би првенствено требало да рјешавају органи управљања на факултету, јер они треба да воде рачуна о законитости рада и угледу факултета.

Међутим, ни студенти не би требало да сједе скрштених руку, поготово ако ови први не ураде ништа  по овом питању (што је готово сигурно). Као примјер могу послужити студентске демонстрације у Француској (с почетка прољећа 2006): ако су се они могли изборити за промјену закона, зашто се онда студенти у Бањалуци не би могли изборити за промјену професора? 

[ Почетак ] [ О факултету ] [ Проблем "Ћелић" ] [ Пошта ] [ Архива ] [ Шаљива страна ] [ Контакт ] [ Пролазност ] [ Врх стране ]

 Latinica

________________

Нова студентска химна (линк)